Kroz većinu prethodnih intervjua, objavljenih kroz ovu seriju intervjua, čitali smo o iskustvima lezbejki koje žive u velikim svetskim gradovima. One su često isticale kako se uslovi života lezbejki i LGBTQ+ ljudi razlikuju po tome da li oni žive u metropolama ili pak u manjim mestima. Osetile smo da je vreme da damo prostor i glas i ovim drugima. Danas ćemo razgovarati sa nekim ko može da nam prenese lično iskustvo o tome kako je to živeti u malom gradu kao lezbejka. Predstavljam vam Ilariju.
Ćao, Ilaria. Možeš li nam reći nešto više o sebi?
Ja sam Ilaria Todde, rođena i odrasla u gradu Nuoro, na ostrvu Sardinija u Italiji. Trenutno živim u Briselu u Belgiji, gde sam započela karijeru na poslovima koji se tiču EU. Dok sam studirala živela sam u Trentu, malom gradu na severu Italije, gde sam i započela sa svojim lezbejskim aktivizmom kroz lokalnu lezbejsku organizaciju. Ovo iskustvo me je i dovelo do angažovanja oko LGBT+ i posebno lezbejskih tema, najpre na nacionalnom nivou, a sada sam srećna da sam i među organizatorkama Evropske Lezbejske Konferencije. U ovom momentu radimo na drugoj po redu konferenciji koja će se održati u Kijevu u Ukrajini od 12. do 14. aprila ove godine. Prijave za konferenciju su otvorene!
Hvala na podsećanju, bićemo tamo u Ukrajini. Ali hajde sada da odemo do Italije. Šta bi nam mogla reći o generalnoj situaciji LGBTQ+ zajednice tamo?
Kada je u pitanju legislativa, Zakon o istopolnim partnerstvima donet je 2016. godine. Zakon je daleko od savršenog (posebno po pitanju priznavanja roditeljstva), ali je svakako važan korak napred za zemlju u odnosu na situaciju kakvu smo imali pre njega.
Što se tiče situacije u društvu, verujem da ona dosta zavisi od mesta u kojem osoba živi. U realnosti, prilično je teško generalizovati; iskustva se mogu dosta razlikovati i zavise od dosta faktora. Na primer, od veličine grada, zastupljenosti religije, ekonomske situacije specifičnog grada. Često čujem da ljudi kažu kako je sever Italije više tolerantan nego jug Italije, verovatno zbog činjenice da je ekonomski više razvijen i bogatiji. Uprkos tome, moje lično iskustvo mi govori suprotno. Grad Trento, bez obzira na to što se nalazi na severu i što je imućniji, ima snažniji religiozni identitet i zastupljeniju konzervativnu kulturu nego, na prime,r grad Nuoro na Sardiniji (koji je na jugu).
Možeš li nam reći nešto malo više o ova dva grada?
Trento and Nuoro su dva skroz različita grada, istorijski, kulturalno i ekonomski gledano. Ipak, postoje sličnosti po pitanju LGBTQ života. U oba mesta ljudi većinski biraju da ne naprave coming out na radnom mestu, što se može objasniti time da očekuju da bi se desile neke prepreke u pogledu toga da budu zaštićeni od diskriminacije, ali i zbog činjenice da je ekonomska kriza dovela do toga da je teško naći drugi posao.
Kakav je društveni život?
Oba grada koja sam spomenula su mala, što ima velikog uticaja na dostupnost specifično lezbejskih mesta. Trento je veći i bogatiji i u njemu postoje i neke LGBTQ organizacije. Prošle godine je po prvi put organizovana i Parada ponosa, što je veoma važno i za društveni život LGBTQ+ ljudi. Međutim, specifično lezbejska mesta ne postoje, a čak je i postojanje lezbejske organizacije upitno, s obzirom na dostupne resurse i činjenice da ona zavisi isključivo od volonterskog angažmana. Verujem da prisustvo lezbejskih organizacija u malim gradovima može napraviti veliku razliku i osigurati da postoji makar jedno sigurno mesto za lezbejke u njima. Zapravo je to bio i glavni fokus mog aktivističkog rada u Trentu.
Sa druge strane, u Nuoru, s obzirom na veličinu grada i totalno odsustvo organizovanog lezbejskog i LGBTQ pokreta, veoma je teško čak i misliti o nečemu što bi se moglo nazvati lezbejskim društvenim životom.
Deluje da si se uglavnom oslanjala na samu sebe dok si odrastala kao lezbejka. Kako je to uticalo na tvoj coming out?
Ovo pitanje je došlo u pravom trenutku, obzirom da je sada desetogodišnjica mog prvog coming outa. Od tada do danas sam stekla dosta iskustva. Jedna od stvari koju sam brzo naučila je da coming out daje priliku ljudima koji nas okružuju da pokažu najbolje od sebe. Čak i kad su reakcije negativne, coming out je jedan od najboljih metoda da evaluirate snagu vaših odnosa i vidite na kakvim su temeljima sagrađeni. Moram reći da imam uglavnom pozitivna iskustva, zapravo nisam nikada imala neko negativno iskustvo s ljudima do kojih mi je bilo baš stalo. Čak i oni teži coming out procesi (roditeljima, na primer) završili su se kao priče sa srećnim krajem.
Hvala ti na svemu što si sa nama podelila, Ilaria. Vidimo se u Kijevu.
Izvor: qlit.hu/en
Autorka intervjua: Szlavi Anna
Intervju objavljen: 26.01.2019.
Prevod: Labrisice
