Sabina Ludaić je prošle godine u maju otvorila youtube kanal i objavila svoj prvi video. Popularnost joj je doneo video o autovanju (saopštiti svoju seksualnu orijentaciju), preko koga je skupila najveći broj pratilaca i tada su ostali videi dobili mogućnost da dođu do izražaja. Kako kaže, uvek se trudi da svaki video bude od koristi i da ljudi mogu da izvuku neki savet. Trenutno se na kanalu nalazi osam videa o najbitnijim temama LGBT zajednice.
Zašto si počela da snimaš videe?
Kada sam prvi put snimala sa drugaricom mislila sam da će biti dosta negativnih stvari u celoj toj priči. U stvari kada sam videla koliko ima pozitivnih komentara, osnažila sam se da nastavim sa snimanjem. Videla sam da ova priča nekako pokreće ljude. Sećam se, da nisam u nekom ključnom trenutku u mom životu upoznala jednu devojku, drugaricu, da se nismo družile, a ona je u tom trenutku već bila osnažena i prhvatila svoju seksualnost, ko zna da li bih ja i otišla od roditelja i autovala se. Uvek sam na nju gledala kao na nekog pokretača.
Kada si se autovala, koliko si godina imala?
Sa 22 godine sam se autovala porodici. Svoje autovanje nikada nisam doživljavala kao neko opterećenje. Nisam razmišljala kada ću im reći. Jednog dana sam samo odlučila i to je bilo to. Sve što sam htela da im kažem sam zapisala na papir, spakovala sam se i krenula za Suboticu, u tom trenutku sam živela u Beogradu. U putu ka Subotici sam iz autobusa pozvala svoje i rekla im da svi budu kod kuće kada stignem jer moramo da popričamo o nečemu. Šok je trajao 5 minuta. Mama je pretpostavljala, a tata mi je rekao kako nikad ne bi rekao. Meni je to sa roditeljima super prošlo.
Kako se nosiš sa negativnim komentarima?
U suštini ne znam ni da li je bilo nekih komentara a da su me potresli. Što je najbolje, na instagramu mislim da nisam ni imala negativne komentare. I to što ima negativnih uglavnom su na youtube-u. Ni ne odgovaram na njih, uglavnom su to neki primitivni komentari.
Kako se odlučuješ za teme koje ćeš da obrađuješ u svojim videima?
Najčešće preko predloga ljudi koji me prate. Prva dva, tri videa sam imala svoje ideje, a posle toga su mi dolazili predlozi od drugih ljudi. Po nekad postavim pitanje na instagramu koja tema da bude sledeća. Tako da mislim da sam ispričala sve što je mene zanimalo, sada gledam šta druge zanima.
Da li postoji „scena“ u Subotici?
U suštini ne postoji, ja poznajem dva tri pojedinca i to je to.
Koliko su tvoji videi pomogli drugim ljudima?
Iskreno mislim da je svaki video pomogao, sumnjam da je odmogao. Sećam se kada sam počela da snimam pa kada moraš da podesiš parametre na youtube-u, da li hoću da stavim 18+. Prvo sam i htela ali onda sam shvatila da je najveća gledanost u tim nekim prelaznim godinama, 15 ili 16, tinejdžeri. Sećam se po sebi.
Kakav si feedback do sada dobijala od publike, da li ti pišu?
Da, bilo je toga. Mnogo njih mi se javljalo sa nekim problemom, posavetujem ih i posle toga mi se zahvaljuju. Znam četiri pet osoba koje su se autovale posle mog videa. Sad da li je bilo uspešno ili ne, ne znam, ali su se posle razgovora sa mnom osnažili dovoljno da mogu da se autuju. Javila mi se čak i jedna žena iz Bosne, mislim da ima šezdesetak godina, imala je muža, a sada je sama. Njoj je nakon gledanja mog kanal nešto kliknulo u glavi, povezala je neke stvari, situacije, ne znam. Ona se recimo redovno javlja da mi kaže kako ima pomaka ili nema pomaka itd.
Da li te prepoznaju na ulici?
Desilo mi se nekoliko puta da me prepoznaju i uglavnom su to bili muškarci.
Kako su u tvoji roditelji prihvatili to što snimaš za YT?
Na početku im nisam rekla. Bila sam u fazonu ma šta imam da im najavljujem, a onda me je sestra pitala, pošto je videla video i tada sam odlučila da im kažem. Najveći strah im je moja bezbednost s obzirom na to kakva je sredina u kojoj živimo.
