Pravni okvir

Iako ne precizira seksualnu orijentaciju kao jedno od ličnih svojstava na osnovu kojih se zabranjuje diskriminacija, Ustav Republike Srbije članom 21 ističe da su pred Ustavom i Zakonom svi jednaki, te da svako ima pravo na jednaku zakonsku zaštitu bez diskriminacije. To je polazište za širok zakonski okvir zabrane diskriminacije pripadnika/ca LGBT populacije. Jedan od zakona koji reguliše ovo pitanje je Zakon o zabrani diskriminacije, koji svrstava seksualnu orijentaciju i rodni identitet u lična svojsta na osnovu kojih je neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje (član 2). Takođe, prvom stavkom člana 13, koji govori o teškim oblicima diskriminacije, ovaj zakon svrstava u teške oblike diskriminacije „izazivanje i podsticanje neravnopravnosti, mržnje i netrpeljivosti po osnovu nacionalne, rasne ili verske pripadnosti, jezika, političkog opredeljenja, pola, rodnog identiteta, seksualnog opredeljenja ili invaliditeta“. Član 21 govori o diskriminaciji na osnovu seksualne orijentacije, gde ističe da je seksualna orijentacija privatna stvar i da niko ne može biti pozvan da se javno izjasni o istoj, kao i da svako ima pravo da se izjasni o svojoj seksualnoj orijentaciji, te da je diskriminatorno postupanje zbog takvog izjašnjavanja zabranjeno, dok su članom 56 predviđene i kazne za takvo postupanje. Krivični zakoniku delu Posebna okolnost za odmeravanje kazne za krivično delo učinjeno iz mržnje (član 54) navodi: „Ako je krivično delo učinjeno iz mržnje zbog pripadnosti rasi i veroispovesti, nacionalne ili etničke pripadnosti, pola, seksualne orijentacije ili rodnog identiteta drugog lica, tu okolnost sud će ceniti kao otežavajuću okolnost, osim ako ona nije propisana kao obeležje krivičnog dela“.

Još nekoliko zakona sadrži članove sa antidiskriminacionim obeležjima. Tako Zakon o radu članom 18 navodi da je zabranjena neposredna i posredna diskriminacija lica koja traže zaposlenje, kao i zaposlenih, s obzirom na pol, rođenje, jezik, rasu, boju kože, starost, trudnoću, zdravstveno stanje, odnosno invalidnost, nacionalnu pripadnost, veroispovest, bračni status, porodične obaveze, seksualnu opredeljenje, političko ili drugo uverenje, socialno poreklo, imovinsko stanje, članstvo u političkoj organizaciji, sindikatima ili neko drugo lično svojstvo. Slično ističe i Zakon o visokom obrazovanju koji u članu 8 tvrdi da pravo na visoko obrazovanje imaju sva lica sa prethodno stečenim srednjim obrazovanjem, bez obzira na gorepomenuta lična svojstva.

Član 21 Zakona o radiodifuziji glasi: „(Republička radiodifuzna) Agencija se stara da programi emitera ne sadrže informacije kojima se podstiče diskriminacija, mržnja i nasilje protiv lica ili grupe lica zbog razlicite političke opredeljenosti ili zbog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog seksualne opredeljenosti“, dok član 79 ističe: „Nosioci javnog radiodifuznog servisa su dužni da pri proizvodnji i emitovanju informativnih programa poštuju princip nepristrasnosti i objektivnosti u tretiranju različitih političkih interesa i različitih subjekata, da se zalažu za slobodu i pluralizam izražavanja javnog mišljenja, kao i da spreče bilo kakav oblik rasne, verske, nacionalne, etničke ili druge netrpeljivosti ili mržnje, ili netrpeljivosti u pogledu seksualne opredeljenosti“. Zakon o javnom informisanju u delu Zabrana govora mržnje (član 38) navodi da je zabranjeno objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe, između ostalog, i zbog njihove seksualne opredeljenosti bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo.

Zakon o mladima članom 5 ističe da je zabranjeno svako pravljenje razlike ili nejednako postupanje prema mladima, posredno ili neposredno, po bilo kom osnovu, koje uključuje i seksualnu orijentaciju i rodni identitet. Zakon o učeničkom i studentskom standardu članom 36 zabranjuje u ustanovama aktivnosti kojima se na otvoren ili prikriven način ugrožavaju, omalovažavaju ili diskriminišu pojedinci po bilo kom osnovu (što podrazumeva i seksualnu orijentaciju). Član 25 Zakona o socijalnoj zaštitiu okviru načela socijalne zaštite ubraja i načelo diskriminacije: „Zabranjena je diskriminacija korisnika socijalne zaštite po osnovu rase, pola, starosti, nacionalne pripadnosti, socijalnog porekla, seksualne orijentacije, veroispovesti, političkog, sindikalnog ili drugog opredeljenja, imovnog stanja, kulture, jezika, invaliditeta, prirode socijalne isključenosti ili drugog ličnog svojstva“.

Takođe, važno je pomenuti i važeći Zakon o okupljanju građana koji je problematičan iz više razloga što je i aktuelizovano još 2010. godine. Najvažniji problem je neusklađenost sa Ustavom. Međutim, sve do sada Ministarstvo unutrašnjih poslova, kao ovlašćeni predlagač, nije predložilo novi Zakon o slobodi okupljanja i pored vrlo konkretnih preporuka Venecijanske komisije i Radne grupe za unapređenje slobode okupljanja.

Srbija ima adekvatan pravni okvir za borbu protiv nasilja i diskriminacije ali i dalje postoji problem njegove implementacije. Ovaj pravni okvir je krajem 2012. zaokružen uvođenjem tzv. zločina iz mržnje u Krivični zakonik Republike Srbije, što je najznačajniji zakonodavni korak preduzet 2012. godine a koji se odnosi i na LGBT populaciju. Na inicijativu Gej strejt alijanse (GSA) i Komiteta pravnika za ljudska prava (YUCOM), a na predlog Ministarstva pravde i državne uprave, Krivični zakonik RS dopunjen je pomenutim članom 54 koji se odnosi na dela počinjena iz mržnje, koja će se pri izricanju kazni uzimati kao obavezna otežavajuća okolnost.

Veliki problem za rad na poboljšanju položaja LGBT populacije predstavlja nepostojanje državne statistike o slučajevima nasilja po osnovu seksualne orijentacije i rodnog identiteta. U bazama podataka nadležnih institucija ovi slučajevi zavedeni su po vrsti dela a ne po motivu, ali se očekuje da država uvođenjem zločina iz mržnje u KZ otpočne i sa formiranjem i praćenjem statistike koja se odnosi na ove slučajeve.

U Srbiji još uvek ne postoji legislativa koja na bilo koji način reguliše istopolne zajednice i imovinsko-pravne i druge odnose unutar tih zajednica. Međutim, u 2012. godini organizacija Labris i druge članice Koalicije protiv diskriminacije predstavile su model Zakona o registrovanim istopolnim zajednicama kao i model Zakona o rodnom identitetu, a proces lobiranja za njihovo usvajanje je u toku.

Izvor: Koalicija za ravnopravnost Korak