LABRIS, NAJSTARIJA LEZBEJSKA ORGANIZACIJA U SRBIJI POVODOM MEĐUNARODNOG DANA LJUDSKIH PRAVA, 10.DECEMBRA

 

OTVORENO PISMO ANI BRNABIĆ, PREMIJERKI SRBIJE

 

Mi smo u Srbiji građanke drugog reda

                                                                                 

Lezbejke i biseksualne žene predstavljaju jednu od najugroženijih i najmanje vidljivih grupa, ne samo unutar društva, već i u okviru same LGBTI zajednice.

U toj grupaciji, mi lezbejke i biseksualne žene, smo na samom dnu lestvice – diskriminisane od društva, anatemisane od okoline, neprimetne za zakon.

Ako prihvatimo procenu da 4 do 5% ukupne populacije jednog društva čine žene drugačije seksualne orijentacije, to znači da nas u Srbiji ima skoro 300 000.

Nas 300 000 se svakodnevno suočavamo sa verbalnim i fizičkim napadima, diskriminacijom i ugrožavanjem prava, sa izbegavanjem primene zakona ili, u krajnjoj liniji, sa nepostojanjem zakona koji bi regulisali istopolne zajednice.

Srbija je danas jedina zemlja u Evropi koja ima premijerku lezbejku, ali ta činjenica ni na koji način nije uticala ni na poboljšanje zaštite naših prava ni na to da budemo vidljivije u društvu, da se o našem položaju više i smislenije govori.

Problem koji delimo sa celom LGBTI zajednicom i koji je, u sistemskom smislu, najveći problem jeste nepostojanje Zakona o registrovanim istopolnim zajednicama što nas uskraćuje za brojna građanska prava. Ta činjenica, da ne možemo da registrujemo partnerstva i zasnivamo porodice, tako da uživamo sva prava kao ostali građani i građanke, čini nas građankama drugog reda. Sa tim istim problemom susrele su se ove godine i premijerka Ana Brnabić i njena partnerka, kada su dobile dete. Verujemo da ju je lični primer pogodio i da se i sama nosi sa problemima ostvarivanja prava za svoju porodicu.

Kao lezbejke i biseksualne žene susrećemo se svakodnevno sa diskriminacijom u zdravstvenom sektoru, jer zdravstveni/e radnici/e često nisu senzibilisani za rad sa LBQ ženama i nedostaju im informacije o specifičnostima problema vezanih za za seksualno i reproduktivno zdravlje sa kojima se suočavamo.

Žrtve smo fizičkog i psihičkog nasilja, ucena i zastrašivanja kao i sve druge žene u Srbiji. U ovom društvu je dovoljno teško biti žena, a zamislite onda koliko je teško biti žena drugačije seksualne orijentacije.

One koje su među nama privilegovane zbog svog društvenog statusa, poput Ane Brnabić, premijerke Srbije, treba da budu one koje krče put za sve nas, koje nam pomažu da izađemo na svetlo i postanemo punopravne građanke ovog društva.

 

To je ono što očekujemo od vas!

 

Srećan vam Međunarodni dan ljudskih prava.