Nedelju lezbejske vidljivosti (23.04. - 26.04.) provele smo na studijskoj poseti u Strazburu, u Francuskoj, koju je organizovala EL*C. U poseti je učestvovalo tridesetak lezbejki iz 19 evropskih država.
Francuska je zemlja u kojoj su sedišta Saveta Evrope, Evropskog parlamenta i Evropskog suda za ljudska prava, koje smo i posetile, kao i jedna od zemalja sa visokim stepenom poštovanja ljudskih prava. Lezbejke su generalno u društvu, javnom prostoru i pred institucijama nevidljive, neprepoznate i neadekvatno zaštićene. Stoga je od neizmerne važnosti usvajanje dokumenta poput Rezolucije protiv nasilja i diskriminacije prema LBTQ+ ženama, a koja će ukoliko bude usvojena u Evropskom parlamentu biti i prvi međunarodni pravni instrument protiv lezbofobije.
PRVI DAN
Prvi dan smo posetile Savet Evrope i Evropski parlament. Srbija kao članica Saveta Evrope je dužna omogućiti svojim građanima i građankama znatno viši nivo poštivanja prava i sloboda. Razgovarale smo sa Evgenijom Giakoumopoulou (CoE SOGI Unit) o zagovaranju, načinima i mehanizmima koji su nam dostupni za borbu, ali o i isključenosti lezbejki iz javnog prostora i njihovoj nevidljivosti u institucijama. Ono što posebno para uši je da Srbija kao zemlja koja ima autovanu lezbejku na čelu Vlade i dalje nema zakone kojima su regulisana prava LBTQ+ žena.
Bez zakona se ne može regulisati nasilje u porodici i istopolnim odnosnima, jer prijavljivanje nosi rizik od autovanja i institucionalne viktimizacije. Grevio izveštaj o primeni Istanbulske konvencije u Srbiji pokazuje da sistem ne prepoznaje nasilje u porodici motivisano lezbofobijom. LBTQ+ žene izloženije su nasilju u porodici od heteroseksualnih žena. Rodno zasnovano nasilje prema lezbejkama nije institucionalno prepoznato, seksualno uznemiravanje, silovanje iz mržnje prema lezbejkama, prebijanje žena koje se ne uklapaju u rodna očekivanja. Svi ovi slučajevi nasilja motivisani lezbofobijom ostaju nezabeleženi u institucijama u kojima zakonom nisu prepoznata prava LBTQ+ žena.
DRUGI DAN
Drugi dan smo imale tematske sastanke sa Evropskom komisijom protiv rasizma i netolerancije (ECRI), Grupom eksperata za borbu protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici (GREVIO), Komisijom za rodnu ravnopravnost (GEC) i sa Kancelarijom komesara za ljudska prava. Ovi svi sastanci dali su nam jasniji uvid u načine zagovaranja koji su nam dostupni kao aktivistkinjama. Takođe se istakao i zaključak da institucije moraju sarađivati sa civilnim sektorom u borbi protiv lezbofobije i mizoginije, kao i dodatno se senzibilisati za specifične probleme sa kojima se suočavaju LBTQ+ žene.
TREĆI DAN
Treći dan smo posetile Evropski sud za ljudska prava, a zatim i Palatu Evrope (glavno sedište Saveta Evrope). U Palati Evrope smo imale priliku da učestvujemo u okruglom stolu sa donosiocima odluka na temu "Lezbejke govore o nasilju, stigmi i diskriminaciji". Poseta je završena sesijom razmene utisaka, iskustava i budućih zajedničkih koraka i akcija.
Položaj lezbejki i WLW žena uveliko zavisi i varira od države do države. Neke države, poput Srbije, koje nisu članice Evropske unije nemaju adekvatne zakone koji bi regulisali prava i slobode lezbejki i WLW žena na isti način kao što to rade za heteroseksualne žene i osobe generalno.
Labrisice su zahvalne na prilici koju su imale da budu deo ove studijske posete, kao i da na ovaj način unapredimo svoje kapacitete, tako da se ovim putem zahvaljujemo organizaciji EuroCentralAsian Lesbian* Community (EL*C).
