Kapitenka tima Wolfsburg i reprezentativka Švedske je glasna zagovornica ženskih i LGBT prava u fudbalu
"Ukoliko nismo istrajne u našim borbama, pravimo korak napred i dva nazad". Nilla Fischer je videla velike promene na polju ženskog fudbala u svojih 20 godina karijere i svesna je da je taj napredak napravljen isključivo zbog borbe. "Ne smete se nikada opustiti, stalno se morate boriti."
Nilla je poznata po tome da se glasno zalaže za prava fudbalerki, kao i za LGBT prava. Jedna je od tri fudbalerke koje su nositeljke kampanje Uefa pod nazivom "Snaga je…", mini dokumentarnih serijala u kojima govore o svojim životima, dotičući teme poput mentalnog zdravlja, samopouzdanja, seksualnosti, trauma. Video u kome Nilla govori ima više od pola miliona pregleda.
"To je za mene bila prilika da pomognem mladim ljudima. Važno je biti otvoren u vezi svog života, jer to daje poruku da je sve ok i normalno. Veoma sam srećna što živim život kakav živim." Kada je Nela prvi put govorila javno o svojoj seksualnosti to nije bio čin koji je bio planiran i osmišljen, samo je instiktivno odgovorila na postavljeno pitanje. "To je bio običan intervju, pitali su me da li se zabavljam sa nekim, a ja sam im prosto rekla da se zabavljam sa ženom." Ono što nije očekivala bile su reakcije na to što je ispričala svoju priču, kako pozitivne tako i negativne.
"Reakcije su uglavnom bile pozitivne. Naravno, na društvenim mrežama ljudi imaju mogućnost da pišu svakakave komentare i sakriju se iza ekrana. Znam da postoje ljudi koji doživljavaju mnogo više pretnji i mržnje nego ja, tako da se trudim da mislim o tome i da se fokusiram na ono što moram uraditi jer je bitno za sve nas. Biti ženom i lezbejkom koja igra fudbal izaziva dosta mržnje." Umesto da je obeshrabri, ova mržnja ju je motivisala i dala joj osećaj odgovornosti.
Na njen rast kao osobe i stavove koje ima u vezi fudbala veoma je uticala njena žena, Mariah-Michaela Fischer, koja radi kao podrška ženama koje su preživele nasilje u porodici. "Možda zvuči čudno, ali ja samo igram fudbal. To je nešto što mi puno znači, ali to je samo fudbal. Pre nego što sam nju upoznala mislila sam da je kraj sveta ako izgubimo utakmicu. Ali videvši sa čim se ona suočava u svom poslu, to što radi sa ženama koje su zlostavljane, probudilo me je. To je jedan sasvim drugi svet. To je nešto što je pomoglo i mojoj igri. I dalje mrzim da gubim. Veoma mi je važno da dobro igram, ali to nije sve što sam ja kao osoba. Dobila sam drugačiju perspektivu na život i poželela da koristim svoj glas kako bih privukla pažnju na pitanja koja su mi važna."
Izvor: The Guardian
Priredile: Labrisice
