Tokijo 2020 ima najveći broj autovanih LGBTQ+ takmičara ikad, više nego sve letnje i zimske Olimpijske igre zajedno, kao i prve autovane trans i nebinarne takmičare u istoriji Olimpijskih igara.
• Britanski skakač Tom Dejli osvojio je zlato u muškoj kategoriji sinhronizovanih skokova u vodu sa 10 m i rekao da se osećao „neverovatno ponosno da kaže da je gej muškarac i takođe olimpijski šampion“, nakon što nije verovao da bi mogao „da postigne bilo šta zbog toga ko je“ bio kao dete.
• Skejtborder Alana Smit rekli su da su „ponosni“ jer su ostvarili svoj cilj da budu „vizuelna reprezentacija ljudima kao što su oni“ nakon što su postali prva autovana nebinarna osoba koja je predstavljala tim SAD-a.
• Međunarodni olimpijski komitet saopštio je da istražuje gej bacačicu kugle i osvajačicu srebrne medalje iz tima SAD-a, Rejven Sonders, nakon što je na podijumu podigla u vis ukrštene ruke – gest za koji je rekla da je bio izraz podrške crncima, LGBTQ+ zajednici, kao i svim ljudima koji se suočavaju sa problemima mentalnog zdravlja.
• Stefani Dolson, koja se javno autovala 2019. godine, pomogla je timu SAD-a da osvoji zlato u ženskom 3x3 basketu, a najmanje četiri igrača novozelandskog ragbi sedam tima koji je osvoji zlato su autovani pripadnici LGBTQ+ zajednice.
• Verenice, fudbalska i košarkaška zvezda Megan Rapino i Su Brd, predstavljale su tim SAD-a na Igrama u Tokiju nakon što su se upoznale tokom Olimpijskih igara u Riju 2016. To je svakako manje komplikovana situacija nego u slučaju američkih igračica softbola Amande Čajdester i Anise Urtez, koje su neki od jedinih verenih ili venčanih parova koji su se takmičili jedno protiv drugog na Igrama.
• Novozelandska dizačica tegova Lorel Habard takođe je ispisala stranice olimpijske istorije kao prva autovana trans žena koja se takmičila na Igrama. Ona se zahvalila Međunarodnoj federaciji dizača tegova jer su pokazali „da je dizanje tegova aktivnost otvorena za sve ljude na svetu“.
182. Najmanje toliko autovanih LGBTQ+ sportista se takmičilo na Igrama u Tokiju 2020, prema pisanju sajta Outsports. U Riju ih je bilo 56. U Londonu, 23.
Velika većina autovanih LGBTQ+ sportista su žene, u skladu sa širim trendovima među elitnim sportistima. Broj autovanih LGBTQ+ žena premašuje broj autovanih muškaraca na Igrama u razmeri devet na prema jedan, i predstavljaju daleko više različitih sportova. Postoji više od 40 autovanih LGBTQ+ sportistkinja samo u ženskom fudbalu, sportu bez autovanih muškaraca.
Internacionalni karakter Igara baca svetlo na ograničenja sa kojima se LGBTQ+ ljudi širom sveta suočavaju. U mnogim od zemalja učesnica homoseksualnost i tranrodnost su kriminalizovane – u nekima se čak kažnjavaju smrtnom kaznom ili telesnim kažnjavanjem, dok samo nekolicina zemalja dozvoljava istopolne brakove ili dopušta ljudima da legalno promene pol.
Mimo zakona, mnogi se susreću sa diskriminacijom, nasiljem i predrasudama zbog onoga ko su, a za neke od sportista samo učestvovanje na Igrama može predstavljati rizik za sebe.
Plivač iz Tonga, Amini Fonua na primer, otvoreno je gej i predstavlja zemlju u kojoj homoseksualnost može biti kažnjiva zatvorskom kaznom od deset godina. Drugi spotisti, uključujući Habard, Kvin, Smit i Dejli bili su izloženi pogrdnim i uvredljivim rečima od strane stručnjaka koji su komentarisali Igre širom sveta, a o njima se pričalo i pisalo u pogrešnom rodu na TV prenosima i u zvaničnim olimpijskim biografijama.
2016. godine The Daily Beast je objavio članak koji je optužen da je autovao nekolicinu gej sportista na Igrama u Riju. Korisnici Tiktoka i Tvitera su navodno isto to uradili u Tokiju. Svetsko takmičenje u fudbalu 2022. treba da se održi u Kataru, zemlji koja kažnjava homoseksualnost zatvorskom kaznom do tri godine. Dok katarski zvaničnici insistiraju na tome da su svi dobrodošli, odluka da Katar bude domaćin kritikovana je od strane grupa koje se bave zaštitom (ljudskih) prava. 2010. godine bilo je poziva na ostavku tadašnjeg direktora FIFA-e Sepa Blatera nakon što se šalio da gej navijači i igrači treba samo da se „suzdrže“ od seksa tokom takmičenja.
Nakon što je osvojio svoju treću olimpijsku medalju u isto toliko Igara, kao i svoje prvo zlato, dvadesetsedmogodišnji Britanac Tom Dejli podsetio se svog autovanja 2013. godine. „Uvek sam se osećao kao neko ko je sam i drugačiji i ko se ne uklapa“, rekao je. „Ima više autovanih sportista na ovim Olimpijskim igrama nego u svim ostalim do sada… Nadam se da bilo koja mlada LGBT osoba tamo negde može da vidi da, bez obzira na to koliko usamljeno se trenutno osećaš, nisi sam. Možeš da postigneš bilo šta.“
Autor: Robert Hart
Izvor: forbes.com
Prevod: J. Aleksić
