Umetnost kroz praksu performansa postavlja nove izazove i neretko pomera granice izdržljivosti o čemu svedoče umetnički procesi Heder Kasils
Heder Kasils je kanadska umetnica koja je priču o sopstvenoj transrodnosti uspela da pretoči u umetnost zahvaljujući bodibildingu, te delujući u javnom prostoru uspela da promeni rodno orjentisanu percepciju.
Kasils je široj publici postala poznata nakon pojavljivanja u spotu Lady Gage za pesmu Telephone. Njenu ulogu u spotu obeležio je poljubac sa pevačicom, do koga je došlo spontano. Do saradnje je došlo kada je devojka, čiji je lični trener bila Heder, pozvala da ode na kasting jer je znala da su im potrebne bodibilderke. Inače, Kasils je vodila gej teretanu u kojoj je bila lični trener mnogim profesionalnim sportistima, i u kojoj se spremala za svoje performanse. Kako Kasils ne uzima steroide i nije nabildovana onako kako su producenti zamišljali, oni su joj dali ulogu jedne od zatvorenica. Stvar se vrtoglavo promenila kada je Lady Gaga prišla Heder i rekla joj da će upravo ona biti njena zatvorska devojka.
Foto: Out via creative commons
Heder Kasils je i ranije radila sa različitim umetnicima, ali su joj smetali stalni pokušaji da žensko telo naprave još ženstvenijim. To je bilo posebno istaknuto u mejnstrim medijima gde su se jasno videla očekivanja da se uklopimo u podele na muško i žensko. U tom smislu joj je saradnja sa Lady Gagom omogućila da bude ono što jeste.
Pozicija transrodnosti iz koje Kasils govori je važna za analizu njenog stvaralaštva.
Iako je svoju umetničku karijeru započela kao slikarka, kasnije je njen metod postao multidisciplinaran i čini ga spektar od performansa, filma, crteža, videa do fotografije. Kroz ove medije je uspela da sprovede svoj aktivističo-umetnički cilj preoblikovanja sopstvenog tela i pomeranja granica u shvatanju istog. Ona koristi svoju preuveličanu telesnost kako bi intervenisala u različitim kontekstima ispitujući sisteme moći i kontrole.
Kroz treninge Muay Thai borilačkih veština, tradicionalnog boksa, dijetetskim postupkom i suplementima, umetnica postavlja definiciju „biološkog ženskog tela“ u svojevrsni vizuelni ekstrem bez uzimanja testosterona ili operacije.
Tokom rada na projektu Cuts: A Traditional Sculpture je nastala serija fotografija pod nazivom The LadyFace/ManBody koja predstavlja umetnicu odevenu u muški donji veš, golih grudi, koje se u masi mišića gotovo ne primećuju. Maskulina fizionomija i crveni ruž na usnama. Kontrast. Jaka želja da sebe predstavi kao muškarca, navela je da preispita društvene konstrukte, transformiše način mišljenje i redefiniše žensko telo. Projekat je nastao tokom 2011 kada se Kasils odlučila na uzimanje steroida, što joj je predstavljalo moralni problem jer nikada do tada nije svoje telo izlagala jakim hemijskim supstancama. Period priprema je bio naporan: jela je na svaka tri sata trudeći se da telo obskrbi hranljivim materijama i naporno je trenirala. Njeni mišići su postali toliko zategnuti da je njena žena morala da joj skida majicu, jer ona nije bila toliko fleksibilna da to uradi sama.
Foto: Cherry Ramon via creative commons
Foto: Moments.Memoires via creative commons
U radu Becoming an Image (2013) kao proizvod performansa je nastala glinena skulptura koju je autorka oblikovala u tami. To je bio dvadesetominutni performans osvetljen bleskom kamere tj. blica. Odblesak svetlosti je u mrežnjači posetioca kreirao seriju živih fotografija. Za Kasils ovaj performans simbolično predstavlja bezosećajan čin nasilja nad trans i kvir telima kroz istoriju. Publika postaje svedok udaranja i nasilja, dok se glina sabija i gnječi pretvarajući se u ožiljke.
Foto: Art and Culture Maven via creative commons
Veliku pažnju je privukao njen četvoročasovni performans pod nazivom Tiresias (2013), gde je telo umetnice pritisnuto na ledenu skulpturu grčkog muškog torzoa. Performans nosi naziv po mitološkom liku tebanskog proroka Tirezija koji je čarolijom na sedam godina bio pretvoren u ženu. Ledena skulptura je, postavljena u galerijski prostor, oblikovana toplinom umetnicinog tela, demonstrirajući nepostojanost ljudskog tela i konstantnu želju za oblikovanjem.
Foto: Cifas via creative commons
Heder Kasils ima jasan stav kada je u pitanju veza između politike i performansa: „Naša tela su skulpture stvorene od društvenih očekivanja. Ja sam vizuelna umetnica i moje telo je moj mediji. I to je mediji koji se izlaže stalnoj evoluciji“. Njeno telo je najličniji i najintimniji prostor iz koga ona progovara.
Pokušavajući da kreira predstavu koja ne postoji u savremenoj kulturi i baveći se problemima u kvir svetu, Kasils pokušava da predstavi trans osobe u svoj svojoj neuhvatljivosti i stalnom postajanju, pružajući pogled u beskrajan spektar mogućih identiteta.
Piše: Rosebud
