Sa ovim intervjuom putujemo u Brazil, a u nastavku možete pročitati šta naše sagovornice imaju da kažu o životu tamo.
Devojke, hvala vam što ste prihvatile naš poziv za intervju. Možete li se kratko predstaviti?
Mariana: Zovem se Mariana Emiko Limas, imam 26 godina, hemičarka sam i obožavam sport, živim u Brazilu sa svojom devojkom i tri predivne mačke.
Aryadne: Ja sam Aryadne Ronqui, takođe imam 26 godina, radim kao novinarka i spisateljica. Moja strast su filmovi i sve druge vrste umetnosti. Kao što je Mari rekla, živimo zajedno sa naše tri mačke (na fotografiji vidite samo dve :))
Gde tačno živite?
M&A: Obe smo odrasle i živimo u gradu Curitiba, u Brazilu. To je veliki grad na jugu Brazila. Kada ljudi pomisle na Brazil, uglavnom pomisle na Rio, ali Brazil je zapravo vrlo velik,a Curitiba je mnogo konzervativniji grad nego što je to Rio.
Kako bi opisali generalnu situaciju u kojoj živi LGBTQ zajednica u Brazilu? Kako je živeti tamo kao LGBTQ+ osoba?
M: LGBTQ zajednica u Brazilu sve više zauzima prostor. Naravno, i dalje postoji puno predrasuda, ekstremnijih slučajeva nasilja, kao i puno ignorisanja. Ali u globalu primetna je tendencija da ljudi sve više poštuju ljubav i različite načine na koje ljudi žive.
A: Ja bih rekla da je Brazil i dalje opasno mesto. Zbog religije, zemlja je puna predrasuda, praktički prema svemu. Tačno je da su LGBTQ ljudi osvojili za sebe neka prava, kao na primer brak, ali predrasude su toliko velike da je i dalje moguće da dovedu do toga da neko bude otpušten ili, čak, ubijen.
Ako je Brazil toliko opasan, da li to znači da su ljudi uglavnom ‘u ormaru’? Da li ima nekih javnih ličnosti, političara, sportista, glumica i glumaca koji su aut?
M: Da, ima! Kao primere mogu navesti neke: Fernanda Gentil (sportski novinar), Luis Gustavo (komičar), Larissa França (odbojkašica), or Marco Nanini (glumac)...
To zvuči obećavajuće. Kada govorimo o pravima, da li je istopolni brak legalan?
A: Da, jeste. Iako je to dosta promenljivo od zemlje do zemlje. Na nekim mestima možemo dobiti samo sertifikat, a na nekima možemo ostvariti pravo na potpuni brak.
Zvuči progresivno. Sada mi recite nešto o duginim porodicama. Postoje li načini da se zajedno dobije dete, u smislu da oba roditelja budu zvanično priznati kao roditelji?
M: Da! Dete takođe može imati prezime oba roditelja u dokumentima.
Za usvojenje, budući roditelji moraju ispuniti sledeće uslove:
- Da imaju najmanje 18 godina, bez obzira na bračni status (da, i oni koji su sami mogu posvojiti);
- Da postoji razlika od bar 16 godina između njih i deteta;
- Ne smeju biti rođaci deteta;
- Ako je u pitanju par, moraju biti venčani ili živeti u stabilnom partnerstvu.
A: Međutim, iako je zakonski moguće, moramo naglasiti da je proces usvajanja komplikovan i težak za sve, a pogotovo za gej parove. Moramo proći različite instance, ponekad moramo unajmiti i advokate. Zbog silnih predrasuda, ljudi često misle i da dete neće imati uslove za dobar život.
M: Ipak, povrh svega, ja znam za par koji je nedavno usvojio dečaka.
Kako stoje stvari na profesionalnim područjima? Da li je uobičajno da imate aut LGBTQ ljude na radnim mestima?
A: Tamo gde mi radimo, jeste, uobičajeno je. Ali to je tako kada govorimo o gejevima, lezbejkama, biseksualnim ljudima. Verujem da je za trans ili nebinarne ljude mnogo teže.
A kako je u vašim privatnim životima? Na primer, koliko otvoreno možete izaći sa LGBTQ+ temama kada upoznate neku novu grupu ljudi?
M: Kada sam sa svojom devojkom, uglavnom nas predstavim kao partnerice, a onda ljudi krenu da pitaju o našim životima (kako smo se upoznale, kako je to živeti sa devojkom i sl.). Tako da to ide uglavnom glatko.
Sjajno za čuti. Gde obično izlazite, kako bi opisali lezbejski društveni život u vašem gradu?
A: Dobar je. Imamo više mesta za gejeve i lezbejke, imamo dosta događaja, žurki, Prajd.
M: Zapravo, koliko znam, ne postoji nijedno mesto koje je samo za lezbejke. Naravno, postoji puno gej klubova, ali mislim da su oni fokusirani uglavnom na muškarce.
Kako onda upoznajete nove ljude? Koje aplikacije ili sajtovi su popularni među lezbejkama*?
M&A: Tinder and Brenda.
To zvuči dobro. Praktično, imate pravo na brak, najbliže okruženje vas prihvata, postoji neki socijalni život i generalno je ok biti aut. Ali malopre ste se dodirnule teme nasilja. Koliko su česti homofobni napadi u vašem okruženju?
A: Česti su. Kao što sam već pomenula, nasilje ovde je dosta često. Naš grad je, recimo, jedan od najkonzervativnijih i najopasnijih gradova u Brazilu. Prisutna je jaka fetišizacija lezbejki – dve devojke zajedno su često prihvatljivija stvar za videti od dva muškarca – ali tu i dalje postoji puno predrasuda.
Da li volite što živite u Curitabi? Da li biste preporućili našoj lezbejskoj zajednici u Mađarskoj da poseti Curitabu? Ako da, dajte nam neke preporuke.
A: Obožavala sam živeti ovde kao dete, ali ne više. Ne volim biti u gradu koje je nasilno prema ljudima kao što sam ja. Curitiba je za posetu ok. Naš grad je prelep, pogotovo u jesen i zimu. Uvek ima zabavnih stvari za raditi. Ali živeti ovde je opasno, nezdravo i tužno. Otišla bih kada bi mi se ukazala prilika za to.
Puno vam hvala, devojke. Vidimo se uskoro u Budimpešti.
Curitiba, veliki grad blizu Ria – tipična destinacija iz snova, takođe i za LGBTQ ljude – zapravo ne pruža atmosferu dobrodošlice lezbejkama*, kao što su nam Aryadne and Mari objasnile. Brazil, a posebno ovaj region, pruža mogućnost braka i usvajanja LGBTQ ljudima, ali nije dovoljno imati samo prava. Kao što su nam devojke rekle, i dalje nije sigurno živeti kao LGBTQ osoba u Brazilu, a nasilje je sveprisutno.
Samo zato što je politički nivo jednakosti nametnut društvu, ako ljudi nisu spremni, stvarna jednakost se neće desiti.
Izvor: qlit.hu/en
Autorkaintervjua: Szlavi Anna
Intervjuobjavljen: 03.08.2017.
Prevod: Labrisice
