"Oni često strahuju od gubitka porodice, posla, prijatelja i zbog toga treba da postoji dijalog sa predstavnicima institucija, poslodavcima, građanima da bi se proces stvaranja pozitivne klime u društvu mogao ubrzati uz edukaciju i razbijanje stereotipa i predrasuda“
Aktivistkinja za zaštitu ljudskih i LGBT prava u Subotici Jelena Dubovi i koordinatorka buduće subotičke Mreže za gej prava izjavila je danas da je najveći problem pripadnika ove zajednice nevidljivost jer ne osećaju dovoljno sigurnosti, hrabrosti i podrške u društvu i institucijama da prihvate sebe.
„LGBT zajednica prosto nije vidljiva. Pripadnici ove zajednice ne osećaju dovoljno sigurnosti i hrabrosti da prihvate sebe. Za stanje u kojem se nalazimo nije krivo samo društvo i institucije nego i pripadnici gej zajednice, a nekad možemo da govorimo i o problemu kukavičluka pojedinaca“, rekla je Dubovi za portal Magločistač.
Ona je kazala da se prava ne osvajaju tek tako, već da se za njih treba boriti dijalogom i na civilizovan način, a što podrazumeva i potrebu za vidljivošću same LGBT zajednice.
„Oni često strahuju od gubitka porodice, posla, prijatelja i zbog toga treba da postoji dijalog sa predstavnicima institucija, poslodavcima, građanima da bi se proces stvaranja pozitivne klime u društvu mogao ubrzati uz edukaciju i razbijanje stereotipa i predrasuda“, rekla je Dubovi.
Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave sredinom novembra se pridružilo projektu „Umreženi za poboljšanje položaja LGBT osoba u Srbiji“, na inicijativu organizacije za lezbejska ljudska prava Labris i Atina. Mreže će biti osnovane u Beogradu, Novom Sadu, Subotici, Novom Pazaru, Nišu, Kragujevcu i Pančevu, a koordinatorka subotičke Mreže, koja će biti osnovana do kraja godine, biće Jelena Dubovi.
Prema njenim rečima, u proteklom periodu su održani sastanci sa predstavnicima lokalne samouprave – zamenicom zaštitnika građana u Subotici, predstavnicima policije, tužilaštva, obrazovnih institucija, učenicima srednjih škola, Zavoda za javno zdravlje, novinarima i predstavnicima civilnog sektora – a rezultati su bili pozitivni.
„Iako nije postojala nikakva politika vezano za LGBT populaciju u Subotici, reakcije su bile apsolutno pozitivne i uočljiv je značajan pomak kada je u pitanju razumevanje problema i generalno postojanje gej zajednice u Subotici. Nastojaćemo da Mreža opstane i nakon što projekat bude završen“, kazala je Dubovi.
U medijima dominiraju negativni komentari, zakoni diskriminatorski
Ona je ukazala da javno mnjenje generalno nije pozitivno okrenuto prema ovoj zajednici i da je diskriminacija i mržnja vidljiva u komentarima pojedinih članaka koji se bave ovom temom, kao i da ovoj grupi ljudi nisu naklonjeni ni pojedini nacionalni saveti, desničarske političke stranke i organizacije i navijačke grupe.
„Pretežno se najviše čuju oni koji ne podržavaju gej osobe i svoju mržnju izražavaju na različite načine prema pripadnicima ove zajednice. Dovoljno je samo da otvorite neki članak na ovu temu i videćete da će većina komentara biti puna mržnje, osude i diskriminacije“, kazala je Dubovi.
Dodala je da su problematični i pojedini zakoni koji ograničavaju prava i slobode ovih ljudi.
„Zakoni ne omogućuju da živimo onako kako želimo i zbog toga ne možemo da živimo potpuno slobodno, da osnujemo porodicu, kao ni vanbračnu ili bračnu zajednicu. Ja ne mogu sa svojom verenicom u potpunosti da živim slobodno kao bilo ko drugi jer nas sistem u tome ograničava“, istakla je ona.
Upozorila je da se većina pripadnika ove zajednice suočava i sa mnogo gorim problemima kao što je zlostavljanje zbog seksualnog opredeljenja.
„Lično poznajem devojku koja je silovana zbog toga što je gej, jer bože moj, na taj način će se ’izlečiti’“, kazala je Dubovi.
Smatra da je važno da ljudi prihvate to što jesu i da se toga ne stide jer ni jedan pripadnik ove zajednice ne sme da bude izopšten, ali da se ipak “neretko dešava i to da sam pripadnik LGBT zajednice sam sebe izopštava iz društva”.
„To je vrlo individualna stvar svakog pojedinca, jedan proces, ali svakako im poručujem da veruju u sebe i da vole sebe. Nije problem ni potražiti stručnu pomoć ali je najvažnije razgovarati sam sa sobom. Makar da uzmu papir i da zapišu šta je to negativno što može da se desi i da li je to vredno života u ropstvu i života u laži“, poručila je Dubovi.
Na pitanje šta je najgore i najbolje kroz šta je prošla tokom života, rekla je da je najgore što je doživela pretnje smrću, a da su najbolja iskustva ona kada je ljudi prihvataju onakvu kakva ona jeste i kada je doživljavaju kao čoveka sa istim pravima kao i bilo ko drugi.
„Diskriminacija i mržnja su se vremenom smanjile i ja sada živim sasvim normalno bez nekih posebnih problema. Iznenadi me kada me neki ljudi pitaju kako zamišljam svoj život, koji će biti sledeći koraci mene i moje verenice, da li ćemo se venčati, gde ćemo to učiniti, kakva je ovde pravna regulativa po tom pitanju i slično. A to je zapravo normalno, tako bismo pristupili bilo kom strejt paru koji je upravo veren“, navela je Dubovi.
Dodaje i da joj je nekad inboks pun priča nepoznatih ljudi koji su odlučili da prihvate sebe i da o tome govore u porodici, svojim prijateljima, te da je većina ovakvih priča pozitivna, ali da ima i negativnih primera.
„Nakon ovakvih priznanja, neretko se dešavaju odbacivanja od porodice i prijatelja, ali je vrlo često za to neophodno više vremena da roditelji i okruženje prihvate stanje stvari. Meni su bile neophodne godine da sa svojom majkom razgovaram o svom životu i danas sa njom otvoreno razgovaramo u prisustvu moje verenice“, rekla je Dubovi.
Prema njenim rečima, roditelji koji odbace svoje dete zbog toga jer je gej, “nisu ljudi i nisu roditelji”, te da “nije problem gej osobe koja je rekla roditeljima to što jeste, nego je problem tog roditelja koji nije u stanju to da prihvati”.
„Kakav je roditelj koji je spreman da zbog seksualne orijentacije odbaci svoje dete? Takav roditelj ne voli svoje dete dovoljno. Ako vi volite nekoga, vama ta jedna crta, jedan balončić u hrpi balona neće igrati ulogu da promenite mišljenje o sopstvenom detetu samo zbog seksualne orijentacije koja je drugačija od vaše“, ocenila je.
Projekat stvaranja Mreže za zaštitu i prava LGBT osoba sprovodi Labris uz finansijsku podršku Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID). Projekat se u Subotici sprovodi uz asistenciju civilne organizacije Stav plus.
