LGBTIQA+ terminologija

 
00:00

Jezik je važan segment u svakom društvu i kroz jezik mi učimo od rođenja kako da mislimo sebe i druge. Zato je imenovanje i označavanje pojmova koji su povezani sa našom egzistencijom za LGBTIQA+ zajednicu predstavljalo i dalje jeste neodvojiv aspekt političke borbe. On je ključan i za povećanja vidljivosti u društvu kao i za poboljšanje kvaliteta naših života. Označavanje ovih pojmova i menjanje jezika predstavlja za nas borbu protiv patrijarhalne i homofobične zajednice u kojoj prvenstveno u jeziku ostajemo nevidljive. Kada govorimo, putem reči i značenja koje koristimo, mi često signaliziramo poštovanje ili nepoštovanje drugih kao i postojanje svesti o iskustvima drugih ljudi. Ovaj kratak pojmovnik ima za cilj da objasni najvažnije termine koje LGBTIQA+ aktivisti/aktivistkinje i zajednica koriste i da usmeri one koje rade sa zajednicom i naše saveznice i saveznike koja su to značenja pojmova i na koji način iste objašnjavati i koristiti.

Kako bi razumeli jedan širi društveni okvir u kome se krećemo, važno je da počnemo od feminističkih definicija partirjahata, heteroseksizma i homofobije.

Patrijahat je političko i društveno uređenje u kome muškarci imaju više moći u odnosu na žene. Patrijarhalno društvo se ogleda u pretežno postojećim strukturama moći u kojima dominiraju muškarci u organizovanom društvu kao i u međuljudskim svakodnevnim odnosima. Feminističke teoretičarke su proširile ovu definiciju opisujući patrijarhalno društvo kao sistem koji u svim svojim segmentima privileguje muškarce u odnosu na žene, u kome je žena, Drugo, nebitno, neistorijsko, slučajno, žena je Drugi pol, a o tome više možete čitati u delima Simon de Bovoar. Muškarac je reprezentovan kao ono nužno, istorijsko, on je subjekt i sama istorija.

Heteroseksizam je, kako je to sjajno napisala feministkinja Odri Lord u knjizi Sestra autsajderka, uverenje u urođenu superiornost jednog obrasca vođenja ljubavi iz kog proizlazi njegovo pravo na dominaciju. To je pojava kojom se daje privilegija heteroseksualnosti ili se ona smatra univerzalnom i jedinom.  Odri Lord u pomenutoj knjizi opisuje homofobiju kao strah od osećanja ljubavi prema pripadnicima istog pola iz kog proizlazi mržnja prema takvim osećanjima kod drugih.

 

U patrijarhatu, tj u našem društvu, uobičajeno da se po rođenju ljudi dele na dva pola i roda u kojoj su muškarce u hijerarhiji u odnosu na žene. Dakle, po rođenju nam se pripisuje određeni pol. Pol je društveno uslovljena medicinska i zakonska klasifikacija bioloških karakteristika koja deli osobe na dve kategorije: muškarce i žene. Iz pola slede rod, rodne uloge i identiteti. Zato govorimo o još jednom terminu, o rodu, koji je u nauci prvi put upotrebio psiholog Robert Stoler 1968. g. u svojim istraživanjima o transeksualnosti.  Rod je termin koji ima psihološku i kulturološku pre nego biološku konotaciju i označava društvene konstrukcije pola koji određuje društvene/rodne uloge „muškaraca“ i „žena“. 

Rodne uloge su zbir karakteristika, načina ponašanja, stavova, aktivnosti, normi, obaveza i očekivanja koje određeno društvo ili kultura dodeljuje i zahteva od osoba s obzirom na njihov propisani pol.

LGBTIQ zajednica u borbi protiv patrijarhalnog i homofobičnog društva u vezi sa polom i rodom koristi sledeće definicije kako bi objasnila sopstvenu egzistenciju: Polni identitet se odnosi na unutrašnji, lični doživljaj pripadnosti određenom polu, koji ne mora da se podudara sa biološkim polom osobe. Rodni identitet je individualni osećaj prihvatanja rodnih uloga koji ne zavisi od pola koji je pripisan rođenjem. Podrazumeva i lični konstrukt koji može biti u skladu sa društveno propisanim definicijama pola/roda ili ih može negirati, prevazilaziti i menjati. Rodno izražavanje je način na koji osoba spoljašnjem svetu predstavlja svoj rod kroz izgled, odeću, ponašanje…

Najkompleksnija pojava i pojam važan za LGBTIQA+ zajednicu je seksualnost.  Seksualnost jedne osobe i zajednice uopšte ne možemo da proučavamo odvojeno od istorijskog trenutka i društvenih političkih i ekonomskih odnosa. Zato kažemo da je seksualno ponašanje određeno društvenim i kulturnim normama. Seksualnost podrazumeva seksualno ponašanje (praksu), seksualne identitete i različite istorijske i kulturne oblike koje seksualni identiteti i praksa mogu da prime. Seksualnost dobija značenje kroz jezik, kulturu, vrednosti određenog društva i usko je povezana sa načinima na koje sebe doživljavamo, sa osećanjima, onim kako se identifikujemo, sa praksama i načinom života. Seksualna orijentacija određuje ko nas seksualno privlači ili ne privlači.

Šta se krije iza akronima LGBTIQA+

L: Lezbejke su samoidentifikovane žene koje emotivno, spiritualno, romantično i seksualno privlače druge žene i koje se investiraju u partnerske odnose sa drugim ženama. Uvek je ključno da ne izostavimo emotivnu komponentu naših odnosa, zato što se često misli da je u lezbejskim odnosima fokus na seksualnim praksama. Ne zaboravimo da govorimo o odnosu između dva ljudska bića koji uključuje puno komponenti.

G: Gej se u našim jezicima odomaćio kao termin koji se uglavnom odnosi na muškarce čija je seksualna orijentacija drugačija od heteroseksualne. Gej muškarce emotivno, romantično, spiritualno i seksualno privlače drugi muškarci i investiraju se u partnerske odnose sa drugim muškarcima

B: Biseksualne osobe su osobe koje emotivno, romantično, spiritualno i seksualno ulaze u odnose sa osobama bilo kog pola ili roda. Najčešće, biseksualne osobe privlače druge osobe bez obzira na njihov pol ili rod, koji ne mora biti samo muški i/ili ženski.

T: Transrodne osobe. Ovaj termin može da se odnosi na osobu koja je u procesu tranzicije iz jednog pola/roda u drugi, na osobu koja je ovu tranziciju završila ili na osobu čije rodno i polno izražavanje nije u skladu sa pripisanim polom tj. rodom. Stoga transrodnost ne treba mešati sa seksualnom orijentacijom. Transrodne osobe mogu biti lezbejke, gejevi, heterosekusalne, bisekusalne ili aseksualne osobe. Slovo T u akronimu se odnosi i na transeksualne osobe koje najčešće od samog rođenja ne osećaju pripadnost polu koji im je pripisan po rođenju te ne osećaju telo u kome su se rodile kao svoje i najčešće hirurškim putem prilagođavaju pol željenom.

I: Interseksualne osobe su rođene sa genitalijama koje se ne uklapaju u medicinsku klasifikaciju : muško – žensko, njihova dužina penisa tj. klitorisa pri rođenju nije u skladu sa propisanom medicinskom klasifikacijom. Najčešće se intervencija tj. operacija radi pri rođenju, međutim, interseks pokret se uspešno zalaže da se sa ovom praksom prekine i da se ostavi odraslim interseksualnim osobama da same odlučuju o svom polu i rodu. Interseksualnost takođe ne treba mešati sa seksualnom orijentacijom.

Q: Queer je pojam i teorijski/aktivistički pristup koji preispituje paradigmu politike identiteta. Osobe koje kažu za sebe da su kvir najčešće biraju da se ne uklapaju ni u jednu od ponuđenih pomenutih definicija. Najkraći a jasan opis je dala     Paula Ettelbrick, “Since When Is Marriage a Path to Liberation?” in William Rubenstein, ed., Lesbians, Gay Men and the Law (New York: The New Press, 1993): „Biti kvir je mnogo više nego kućenje kuće, spavanje sa osobom istog pola i upućivanje zahteva državi da nam da dozvolu za to. … Biti kvir je proces preispitivanja pola, roda, seksualnosti i definicije porodice a u tom procesu mi menjamo samu strukturu i građu društva… „ Dakle, biti queer najčešće znači ne pristajati na „samorazumljivo“ sleđenje društvenih pravila, već propitivati i/ili odbijati nametnute tradicije i norme, na način konstantnog kreiranja i transformacije vlastitog identiteta.

A: Aseksualna osoba je ona koja ne oseća seksualnu privlačnost.  U svetu gde je očekivano da svi osećaju seksualni nagon i želju postoji veliki pritisak na osobe koje ne žele ili odlučuju da ne ulaze u seksualne odnose sa drugim osobama. Kao i unutar svake zajednice, svaka individua je različita i definiše sopstvenu aseksualnost. Neke aseksualne osobe osećaju privlačnost prema drugim osobama različitih polova i rodova i investiraju se u romantične i emotivne odnose sa njima koji ne uključuju seks.

+: Kao što vidimo, seksualnost i sa njom povezani identiteti su kompleksni, a za našu borbu i zalaganje za drugačije društvo je važno da budemo otvorene da se pojave i nove definicije i novi opisi prakse. Sa ovim plusom mi insistiramo na paradigmi koja izbegava da nametne nove norme kroz jezik i značenja i na taj način ne reprodukujemo sistem koji bi ponovo bio opresivan za zajednicu. Zbog toga je samoidentifikacija poslednji termin o kome bih govorila. Osobe imaju različita iskustva i pregršt načina da opišu sebe i ova iskustva. Važno je da pre nego što se odlučimo da pripišemo nekom iz LGBTIQA+ zajednice identitet tj neko slovo iz akronima, pa čak i ako se ogledamo u iskustvu te osobe, da se zaustavimo i damo šansu Drugoj da sopstvenim rečima ispriča svoju životnu priču. Za nas koje celog života osećamo marginalizaciju i opresiju zbog sopstvene različitosti, čin da same opišemo, definišemo i imenujemo sopstveno iskustvo i identitet, jeste čin preuzimanja moći i kontrole nad sopstvenim životom i čin narušavanja patrijarhalnog i homofobičnog poretka. Neki primeri: male to female, female to male, transman, transwomen, panseksual, omniseksual, genderqueer, dajk, buč, fem …

 

 Zadatak je i na onima koji su marginalizovani da u artikulaciji svojih interesa ne preuzimaju govor gospodara i reprodukuju ulogu žrtve zato što Oni koji su progonjeni lako mogu da obnove logos dominacije.

 


 

Platforma znanja