U ovom rastućem dobu lezbejskog brisanja, nemoguće je naći istinske prostore koji slave lezbejke, lezbejsku kulturu i žene koje su volele žene. Istorijska stvarnost ženske seksualnosti izbrisana je i zanemarena, a u nekim slučajevima preneta je i evidentirana kao muška.
Časne sestre lezbejke: Razbijanje tišine (1985.), uredile Rouzmari Kif i Nensi Manahan
Ova knjiga razbija tišinu časnih sestara lezbejki, figurativno i doslovno. Knjiga sadrži priče o lezbejskim (i jednom biseksualnom) monahinjama, koje su se pridružile samostanu sredinom prošlog veka, između 1955. – 1965. U pričama se govori o ljubavi, slomljenim srcima i samootkrivanju. Knjiga prvi put potvrđuje da su mnoge žene izabrale religiozni život kako bi izbegle veze sa muškarcima i očekivani put u brak.
Nensi priča svoju priču o zaljubljivanju u drugu časnu sestru, Džoanu:
"Džoana i ja smo raspravljale o kreiranju priča, iskonskom grehu, oproštaju i papinoj nepogrešivosti. Možda nikada nisam ugledala svetlo jer nisam želela da se sastanci završe. Nisam znala da sam zaljubljena u nju. Znala sam samo da se kapela zatresla kad je ušla, a moj stomak se stezao kada je nečujno kleknula iza mene. Čeznula sam za njenim dodirom."
Žuli Dobinji (Julie d’Aubigny 1673. – 1707.) — Biseksualna operska pevačica
Žuli je živela kratak, ali nemiran život. Volela mačevanje i često se oblačila u dečačku odeću. Kao tinejdžerka je pobegla sa svojim majstorom mačevanja. Na kraju umorna od njega, zaljubila se u drugu ženu. Porodica je tu ženu poslala u samostan kako bi je sklonili od Žuli. Zatim je Žuli ušla u samostan kao postulat i izvela pokušaj bekstva lažiravši smrt svoje ljubavnice koristeći telo nedavno preminule časne sestre i zapalivši samostan.
Žuli je proglašena krivom za otmicu i osuđena na smrt. Par je, međutim, bio u bekstvu. Sa 17 godina, Žuli je postala operska pevačica i Kralj je pomilovao za njene zločine. U Parizu je bila izazvana na dvoboj sa tri različita muškarca nakon što je poljubila ženu na balu. Svu trojicu ih je pobedila.
Kasnije u životu, Žulina ljubavnica s kojom je bila dve godine, Madam Markiz d Florenzak, se razbolela. Rastrojena, Žuli odlazi u samostan u kojem umire u 33. godini.
Rut Elis (Ruth Ellis 1899. – 2000.) Najstarija poznata lezbejka
Rut Elis, čiji su roditelji rođeni kao robovi u Tenesiju, postala je prva dokumentovana lezbejka 1915. godine. Elis je 1919. godine završila srednju školu, kada je samo sedam procenata Afroamerikanaca uspevalo da završi srednju školu. Živela je sa ženom po imenu Sesilin "Bejb" Frenklin od 1937. do 1973. godine kada je Franklin preminula.
"Godine 1999., na svoj stoti rođendan, Elis je predvodila lezbejski marš u San Francisku, gde su joj hiljade žena pevale rođendansku pesmu, na prvoj od mnogih proslava tokom tog meseca. Doživela je da vidi svoj 101. rođendan, pre nego što je mirno preminula u snu, ali ne pre nego je posvetila Rut Elis Centar u Detroitu, agenciju za socijalne usluge koja se brine za beskućnike, begunce i rizične LGBT mlade."
Katherina Hetzeldorfer (umrla 1477.) Prva žena zabeležena da je pogubljena zbog homoseksualnosti
Prva poznata žena pogubljena zbog homoseksualnost bila je Katherina Hetzeldorfer u Nemačkoj 1477. Hetzeldorfer je živela kao muškarac sa ženom za koju je tvrdila da je njena sestra. Optužena je da se predstavlja kao muškarc i zbog homoseksualnosti nakon što ju je odao neko kome se poverila. Hetzeldorfer je usmrćena utapanjem u reci Rajni.
Evelin Bros i Ketrin Barscz, uhapšene zbog toga što su buč (1943)
1943. godine Evelin "Džeki" Bros i Ketrin Barscz su uhapšene kršeći čikaške zakone o oblačenju. Žene su radile kao mašinisti u odbrambenom pogonu iz Drugog svetskog rata. Na sudu je Brosova navodno izjavila da je muška odeća udobnija za rad. "Volela bih da sam dečak. Nikad nisam uradila ništa loše. Samo volim da nosim mušku odeću ...(ali) svi znaju da sam žena." Njeno hapšenje i suđenje fasciniralo je javnost u Čikagu, a ubrzo su zakoni o oblačenju delimično poništeni.
Mari Vinsent Hamon i Sara Vajt Norman, prva poznata presuda za lezbejske aktivnosti u Severnoj Americi (1648.)
Saru i Mari, obe koje su bile u braku, komšija ih je optužio za sodomiju. Mari je bila deset godina starija od Sare koja je tada imala samo petnaest godina (iako je tada već imala troje djece). Kasnije je i čovek koji ih je optužio proglašen krivim za homoseksualnost. Dokumenti sa njihovog suđenja su jedini poznati zapis o seksualnim odnosima između britanskih kolonista iz Severne Amerike tokom 17. veka.
Sudski dokument glasi:
"Na Opštem sudu našeg suverenog lorda kralja, Holdena kao gore pomenutog Plimuta, 6. marta (1648.)
Predstavljamo suprugu Hju Normana i Meri Hamon, obe iz Iarmuta, zbog nepristojnog ponašanja jedne sa drugom u krevetu. Mari Hamon prolazi samo sa opomenom. “
Žene su puštene iz pritvora uz upozorenje.
Iz Fort Vort Gazete iz 1892. godine: Dve žene iz Indiane, lepe i ostvarene, koje ne mogu živeti odvojeno
Časopisi iz 1892. godine detaljno su objasnili ljubavnu vezu žene i njene snaje, što je na kraju i okončalo njen brak kada se par preselio zajedno.
"Čarls Vorel se pomirio sa svojom ženom i pokušao na sve moguće načine da prekine neprirodni savez između žena, ali bez učinka. Na kraju je postignuta mirna podela imovine i suprug i supruga su se razdvojili. Dve žene su otišle u Lorejn, Ohajo, da žive zajedno. Obe su zgodne i stare oko dvadeset i pet godina. Kažu da ne mogu živeti odvojeno."
Čeriti Brajant i Silvija Drejk, istospolni brak iz 18. veka
Portret siluete Silvije Drejk i njene partnerke Čeriti Brajant verovatno je prva slika američkog istopolnog para. Njih dve su se upoznale 1807. godine, a porodice i zajednica su ih prihvatile kao bračni par. Pošto je Drejk bila spisateljica, njihova veza je dokumentovana do detalja, što je čini primarnim izvorom istorije istopolnih veza. Sahranjene su zajedno u Vermontu.
Izvor: vintagelesbians
Priredile: Labrisice
