Ako su nam udžbenici takvi kakvi jesu: konzervativni, staromodni, nedovoljno definisani i kanalisani u skladu sa savremenim trendovima, kakve generacije produkujemo i ko stavlja glavni pečat na to? Ako je reč o udžbenicima, onda je to zasigurno država i njene institucije u čijoj je nadležnosti obrazovanje
Ideja za ovaj tekst nastaje dok čitam analizu udžbenika i kako je u njima predstavljena istopolna orijentacija. Oko ovog posmatrača fokusirano je malo na tekst, a malo na mladu osobu koja sedeći na ivici žardinjere, pomalo nervozno, podvlači delove teksta u jednom udžbeniku. Ne znam o kom je udžbeniku reč, ali je evidentno da se o njemu radi.
piše Boban Stojanović
Najpre je podvučeno grafitnom olovkom, a onda potvrđeno fluorescentnim flomasterom. To je ono najvažnije iz lekcije. To su oni delovi teksta koji će se kasnije učiti napamet kako bi se dobila neka prelazna ocena. Ili neka viša. Uglavnom, u rasponu od sedam do petnaest godina, pa i u onom starijem, malo ko od nas se zaista udubljuje u sadržaj napisanog. Još manje u njegove etičke kodekse i značaj za razumevanje sveta oko nas. Zar nismo svi bili skloni beskrajnom čitanju tih podvučenih redova, izvučenih teza i definicija, bez da (zapravo), razumemo šta čitamo i učimo!? Nije li većina nas učila samo ono što se zove definicija, pa onda kada nam postave pitanje, mi odgovaramo tako što ponovimo tu definiciju, a posle je obrazlažemo četiri puta svojim rečima. I tu dolazimo do problema loše napisanih udžbenika i LGBT prava. Dolazimo do razbijene glave u školskom dvorištu i nekoga ko bi sebi najradije oduzeo život, jer svi u školi pokazuju prstom na njega i nazivaju ga pogrdnim imenima.
Tu je i problem koji se ne vidi. Problem iznutra, posebno u onima koji su definisani nekom definicijom.
Neko mlado biće, još uvek nesvesno sveta oko sebe, u (na primer), tinejdžerskim godinama dok ga iznutra pucaju hormoni i a u glavi postavlja pitanja o svemu, iz udžbenika saznaje o da je devijantno, neprirodno, neusklađeno biće. Tom mladom biću, u udžbenicima je stavljen znak jednakosti između sklonosti ka kriminalnim radnjama (nazovimo to: nanošenju štete drugima) i istom polu (nazovimo to: ljubav). I ono što je proizvod toga jeste da je ljubav koju oseća, zapravo, kriminalno delo. A svaki kriminalni čin podrazumeva snošenje posledica. I tako, jedno nevino mlado biće odrasta u osećanju dubokog stida i srama jer je zgrešilo. Šta? Kome? Na koji način? Udžbenik biologije to nije definisao.
Kasnije će, ukoliko se neko opredeli za određene srednje škole, posebno one koje zadiru u oblast zdravstva, u nekim drugim, naizgled ozbiljnijim udžbenicima, susretaće se sa definicijama koje će istopolnu orijentaciju stavljati uz prostituciju, pedofiliju, promiskuitet, pa opet kriminal i tako u beskraj. Saznavaće i da je to sve zbog nemogućnosti da stupi u normalne, željene heteroseksualne odnose.
Sa druge strane, spoljne, ljudi koji ne pripadaju LGBT zajednici stiču utisak da se radi o nekakvoj poremećenoj, genetski modifikovanoj i na kriminal spremnoj grupi ljudi koja zaslužuje da bude izolovana i hospitalizovana, jer – kako udžbenici kažu – radi se o bolesnicima koji su opasni po društvo u celini (a posebno po našu decu).
Uvek se pitam kako i kojim kapilarnim sistemima misli i vrednosti neko ko smatra da je homoseksualnost bolest, može da bude nasilan nad bolesnim ljudima!? To je isto kao kada bi neko ušao u neku bolnicu, otišao na kardio-vaskularno odeljenje i rekao: Bolesnici, treba vas sve pobiti, vi ste štetni za našu decu.
Prema definiciji udžbenik je knjiga koja daje definicije, postavlja zadatke i objašnjava školsko gradivo. Ako su nam udžbenici takvi kakvi jesu: konzervativni, staromodni, nedovoljno definisani i kanalisani u skladu sa savremenim trendovima, kakve generacije produkujemo i ko stavlja glavni pečat na to? Ako je reč o udžbenicima, onda je to zasigurno država i njene institucije u čijoj je nadležnosti obrazovanje. Formalno obrazovanje, pa i udžbenici koji su njegov sastavni deo, moraju da budu orijetnisani ka kreiranju sveta u kome će svako biti dovoljno slobodan da to znanje produbljuje, da istražuje i donosi svetu boljitak.
Znanje je informacija, sve ono do čega smo došli i što znamo. Zato, kada sutra tražite uzroke problema zvanog homofobija, pogledajte ovaj link:
i zapitajte sebe da li koren tog problema ne leži upravo tu.
